Attorneys in Greece – Lawyers in Athens & Thessaloniki

Porez na posedovanje i upotrebu nekretnina u Grckoj

Sve do 2007. porez na krupnu imovinu primenjivao se samo na vlasnike nekretnina cija je ukupna vrednost prelazila odredjene granice. Osim ovoga, porez na ocuvanje vlasnistva nad nepokretnoscu nije postojao.

Tokom 2008. i 2009. novim zakonskim resenjima, porez na krupnu imovinu zamenjen je godisnjim porezom na nekretnine koji se odnosio na svu nepokretnu imovinu vlasnika, sa izuzetkom najvece, do vrednosti od 300.000e. Znacajna razlika izmedju ova dva poreza je u tome sto je godisnji porez na nekretnine bio primenjiv na sve vrste imovine, osim poseda koji predstavlja vlasnikovo glavno boraviste.

Ipak, 2010. je godisnji porez na nekretnine ukinut i ponovo je uveden porez na krupnu imovinu, za nepokretnosti cija vrednost prelazi 400.000e.

U svrhu procenjivanja podloznosti porezu na velike nekretnine, sledeci elementi se uzimaju u obzir : pravo na apsolutno vlasnistvo, stanarsko pravo??????, pravo koriscenja ili stanovanja, ugovorno pravo na samostalno koriscenje parking mesta, sporednih prostorija i bazena u zajednickim delovima suterena, spoljni parking prostor, tavan i bilo koji nepokriveni deo zgrade.

Porez na krupnu imovinu

Svaka osoba, bez obzira na poreklo i mesto boravista, obavezna je da placa porez na nepokretnu imovinu u Grckoj. Porez se obracunava prema stanju 1. januara poreske godine, nezavisno od promena koje kasnije mogu da uslede.

U obavezi da plate porez su:

  1. Osobe koje su stekle nepokretnost putem kupovine ili na bilo koji drugi
    nacin, bez uzimanja u obzir registracije prava u zemljisnom registru.
  2. Kupci nepokretnosti po osnovu preliminarnog ugovora kojim su ovlasceni
    da zakljuce finalni sporazum o kupovini, cak i bez ucesca prodavca. Ako
    je nepokretnost stecena konacnom sudskom presudom, vlasnik nema pravo
    na refundiranje poreza koji je platio

Prilikom izracunavanja poreza, vrednost nekretnine ili vrednost prava na nepokretnosti se odredjuje prema stanju 1. januara poreske godine. Kada je imalac prava na koriscenje fizicko lice, vrednost tog prava se odredjuje po vrednosnoj skali apsolutnih prava u zavisnosti od starosti korisnika.

  • 8/10, ako korisnik nije stariji od 20 godina
  • 7/10, ako je korisnik stariji od 20 godina
  • 6/10, ako je korisnik stariji od 30 godina
  • 5/10, ako je korisnik stariji od 40 godina
  • 4/10, ako je korisnik stariji od 50 godina
  • 3/10, ako je korisnik stariji od 60 godina
  • 2/10, ako je korisnik stariji od 70 godina
  • 1/10, ako je korisnik stariji od 80 godina

Kada je korisnik pravno lice, vrednost prava na koriscenje je 8/10 od vrednosti prava na apsolutno vlasnistvo. Paragraf 2 i 3 ovog clana utvrdjuju da je vrednost stanarskog prava vrednost koju dobijamo kada vrednost prava na koriscenje odbijemo od vrednosti prava na apsolutno vlasnistvo. Pravo prebivanja je jednako pravu uzivanja i stoga se nosilac stanarskog prava oporezuje kao apsolutni vlasnik.

Vrednost zasnovana na objektivnom sistemu odredjivanja koristi se za obracunavanje. Na konacan iznos poreza za fizicka lica uticu razliciti faktori, kao sto je prikazano u tabeli:

skala ocenjivanja poreski faktor po skali iznos poreza po skali totalna vrednost za oporezivanje ukupan porez
400.000e 0 0 400.000e 0
100.000e 0,1% 100e 500.000e 100e
100.000e 0,3% 300e 600.000e 400e
100.000e 0,6% 600e 700.000e 1.000e
100.000e 0,9% 900e 800.000e 1.900e
preko toga 1,0%

Primer izracunavanja: za nepokretnost koja ima ukupnu vrednost od 650.000e, porez se racuna: za imovinu vrednosti 600.000e, ukupni porez je 400e. Preostalih 50.000e se oporezuju (prema gornjoj tabeli) sa 0,6%. 50.000 X 0,6% = 300e. Ukupan iznos poreza je stoga 400e + 300e = 700e

Vrednost nepokretne imovine pravnih lica se oporezuje stopom od 0,6%. Za pravna lica neprofitnog karaktera stopa iznosi 0,3%. Stopa od 0,033% se primenjuje za hotele.

Porez na prihod

Prema clanu 20, pa nadalje, zakona 2238/1994 (propisi o oporezivanju prihoda), prihod iz nepokretne imovine je ono sto se dobija svake finansijske ili poljoprivredne godine, od izdavanja ili rekviriranja, posrednog privatnog prebivalista ili privatne upotrebe, od ustupanja na koriscenje, trecoj strani, bez naknade, jedne ili vise zgrada ili od davanja mesta u zakup. Ovaj prihod ostvaruje svaka osoba kojoj je legalno dodeljeno, putem konacnog ugovora ili sudskom odlukom ili zaposedanjem, pravo apsolutnog vlasnistva, pravo uzivanja ili pravo stanovanja. Takodje, ovaj prihod ostvaruje osoba kojoj je legalno dodeljeno pravo uzivanja putem ugovora, zavisno od predmeta.

Pravo vlasnika poseda, u odnosu na zgrade podignute na zemljistu u vlasnistvu trece strane, takodje se uzima u obzir kod iznosa prihoda od nepokretnosti.

U praksi, najcesce oporezivani prihod iz nepokretnosti je prihod od lizinga/izdavanja. Oporezuje se po skali koja vazi za fizicka lica, a moze da se primeni i na kompanije, pod uslovom da je rec o prihodu (kompanije) od iznajmljivanja nepokretne imovine.

Komercijalni i profesionalni lizing u Grckoj podleze odgovarajucem porezu od maksimalno 3,6% od ugovorenog iznosa najma, dok sve registrovane zakupnine moraju biti prijavljene poreskoj upravi, zajedno sa prilozenom kopijom ugovora o zakupu u roku od 30 dana od njegovog zakljucenja.

Porez na nepokretnosti – porez na usluge gradske cistoce i rasvetu

Porez na nepokretnosti, kao i porez na usluge gradske cistoce i rasvetu u Grckoj se naplacuju uz racun elektrodistribucije, za struju, i idu u korist grcke drzave, za razliku od pojedinacnih opstinskih poreza. Iznos koji se placa najcesce je odredjen velicinom nekretnine. Zakon zabranjuje sastavljanje ugovora o prodaji ukoliko se od nadlezne opstine ne pribavi potvrda o placanju kojom se dokazuje da je porez na nepokretnost, proporcionalan mestu gde se nekretnina nalazi, izmiren.