Attorneys in Greece – Lawyers in Athens & Thessaloniki

Nasledno pravo u Grckoj – pravne informacije

Nasledno pravo u Grckoj – pravne informacije

Nasledno pravo u Grckoj je regulisano Grckim gradjanskim zakonikom, clanovi 1710 – 2035. Ima dosta slicnosti sa francuskim i nemackim naslednim pravom, ali se znatno razlikuje od resenja u Engleskoj ili Americi.

Ostavilac moze da odluci sta ce biti sa njegovom imovinom tako sto ce ostaviti testament, rukom napisan ili sastavljen pred notarom, uz prisustvo tri svedoka. Zakon takodje odredjuje postojanje i trece vrste testamenta, takozvanog tajnog/privatnog testamenta, gde ostavilac predaje testament notaru, a ovaj je obavezan da ga overi i cuva do smrti ostavioca.

Pre nego sto odluce da sastave oporuku, Amerikanci i Australijanci grckog porekla, koji su stekli americko ili australijsko drzavljanstvo, treba da kontaktiraju advokata, da bi proverili prema kojem pravnom sistemu ce testament pripremiti . Ovo moze da bude veoma vazno, cak od kljucnog znacaja, jer po grckom medjunarodnom privatnom pravu, imovina ostavioca regulise se prema zakonu zemlje njegovog poslednjeg drzavljanstva.

Javni beleznik – notar, ili druga osoba koja ima pristup rukom napisanom testamentu preminule osobe, duzan je da obavesti sud o postojanju testamenta i da ga preda u originalu. Grcki ostavinski sud je obavezan da ga ucini javnim, kako bi njegova sadrzina bila dostupna svakom licu koje poseduje interes.

Ukoliko preminuli nije ostavio nikakav testament, ili je testament nistavan iz bilo kog razloga, ili se odnosi samo na deo njegove imovine, smatrace se da testament ne postoji i takva sukcesija ce biti regulisana prema zakonskim odredbama. Zakoniti naslednici su podeljeni u 6 kategorija, “naslednih redova”.

  • Prvi red cine deca i unucad preminulog. Unucad postaju naslednici samo u slucaju da su deca preminula.
  • Drugi red cine roditelji, braca i sestre preminulog. Ukoliko su i oni preminuli, za naslednike se odredjuju njihova deca i unuci.
  • Treci red cine babe i dedovi.
  • Cetvrti red cine pradedovi i prababe preminulog.
  • Peti red cini samo supruznik, ali treba napomenuti da supruznik nasledjuje imovinu zajedno sa ostalim naslednicima u svim prethodnim redovima. U prvom redu supruznik ima udeo od ¼, dok mu u drugom, trecem i cetvrtom redu pripada ½ imovine. Supruznik takodje ima pravo na svu pokretnu imovinu preminulog, koja je zajednicki koriscena (namestaj, automobil, itd.).

Ukoliko preminuli u trenutku smrti nije imao supruznika ili drugih rodjaka iz naslednih redova, imovina ce pripasti grckoj drzavi.

Treba pomenuti i da u slucaju da se testamentom ne ostavi deo imovine supruzniku, deci ili roditeljima preminulog (ovo poslednje samo ako ostavilac nije imao dece), onda ova lica imaju zakonsko pravo na nuzni deo nasledstva. Ovo se naziva “nomimi moira” i iznosi polovinu naslednog dela, u slucaju nepostojanja testamenta. Ako je ostavilac, za zivota, nesto darovao nekom od pomenutih naslednika, oni mogu da izgube pravo na nuzni deo, ukoliko su ti pokloni priblizno iste vrednosti.

Grcko nasledno pravo odredjuje krajnji rok od 1 godine za odricanje od prava na nasledstvo, u slucajevima kada je ili ostavilac imao boraviste u inostranstvu ili ga je imao naslednik, u trenutku kada je saznao za smrt ostavioca i postojanje svog prava.Veoma je vazno da se za odricanje od nasledstva iskoristi dati rok od 1 godine, jer naslednik moze da snosi znacajan rizik ako nasledstvo sadrzi dugove ili druge obaveze preminule osobe.