Attorneys in Greece – Lawyers in Athens & Thessaloniki

Resavanje sporova u Grckoj

Resavanje sporova u Grckoj

Kratak pregled gradjanske parnice u Grckoj

Parnicni postupak u Grckoj – pravne informacije

U Grckoj, privredni sporovi veceg obima cesto se resavaju sudskim parnicnim postupkom koji je uredjen Grckim gradjanskim zakonikom o parnicnom postupku.

Rasporedjivanje predmeta

Pravni predmeti dodeljuju se u Grckoj odredjenim sudovima prema finansijskoj vrednosti spora ili prema teritorijalnoj nadleznosti, o kojoj se odlucuje prema boravistu stranaka, mestu poslovanja ili prema razlogu za pokretanje postupka. Postoje tri vrste gradjanskih sudova prvog stepena:

  1. Irinodikio (prekrsajni sud) pred koji se iznose zahtevi/
    potrazivanja
    vrednosti do 12 000 e
  2. Jednoclani prvostepeni sud pred koji se iznose potrazivanja
    od 12 000e do 80 000e i
  3. Viseclani prvostepeni sud pred koji se iznose potrazivanja veca od
    80 000e.

Rok za pokretanje postupka

Vazan proceduralni uslov o kojem mora da se vodi racuna su vremenski rokovi za podnosenje tuzbe pred grcki sud. Rok pocinje da tece ili (1) sledeceg dana nakon nastanka razloga za pokretanje postupka ili (2) onog dana kada je tuzilac ili ustanovio ili je sa opravdanom sumnjom trebalo da ustanovi razlog za pokretanje postupka.Rok prestaje da tece podnosenjem tuzbe (ili sudskim pozivom ili drugom odgovarajucom pravnom akcijom, odnosno dokumentom potrebnim-zavisno od primenjene forme- za otvaranje postupka-originating process).

Iako grcki zakon o parnicnom postupku predvidja opsti rok od 20 godina, postoje mnogobrojni izuzeci od ovog pravila. Rok od 5 godina primenjuje se u slucajevima poslovnih potrazivanja, sporova oko profesionalnih honorara/naknada za visoko strucne usluge, osiguranja motornih vozila, delikata, dok potrazivanja u vezi sa nelojalnom konkurencijom moraju da budu iznesena u roku od godinu i po dana, prema skorasnjim izmenama zakona o nelojalnoj konkurenciji iz 1914/ br. 146. Zahtevi u vezi sa zemljistem su vremenski ograniceni na godinu dana, a potrazivanja na osnovu ugovornih odredbi o javnom drumskom prevozu zastarevaju nakon 6 meseci.

Inostrani i grcki advokati

Za razliku od nekih zemalja, poput Velike Britanije , advokati u Grckoj ne dele se na solisitore i baristere (nacelno, prvi baziraju rad na pravnim savetima, pismenim i usmenim, a drugi imaju ekskluzivno pravo pojavljivanja na sudu), vec se koristi zajednicki naziv „dikigoros“ (advokat, na grckom); mogucnost pojavljivanja grckog advokata na rocistu zavisi od vrste suda.

Da bi inostrani advokat, iz zemlje clanice EU, preuzeo slucaj pred grckim sudom mora da bude registrovan u advokatskoj komori grckog grada u kojem ce voditi slucaj. *(direktiva 98/5/EC o advokatskoj praksi u zemljama EU). Inostrani advokat mora da ima sertifikat koji potvrdjuje da je registrovan kod nadleznog tela u maticnoj zemlji (udruzenje pravnika, advokatska komora i sl.), ukoliko zeli da se bavi advokaturom u Grckoj.

Advokatske naknade u Grckoj i troskovi parnicnog postupka

Minimalna advokatska tarifa u Grckoj iznosi 2% vrednosti potrazivanja, ako je u pitanju tuzba ili zalba, i 1% kad je rec o odgovoru na tuzbu *(zakon o advokaturi). Ove naknade se obicno placaju u vidu ugovorene ukupne sume, a ne po satu. Ipak, posebno je vazno da se istakne da pomenuta naknada nije uvek i ona koja se u praksi naplacuje. Licni aranzmani, gde stranke direktno pregovaraju o iznosu , rezultiraju sumama koje mogu biti manje ili vece od gore navedenih. Uobicajen je, takodje, i dogovor da troskove postupka snosi advokat, a da mu na kraju, ako je spor uspesno resen, pripadne 20 % potrazivanja.

Stranka je obavezna da plati naknade i sudske troskove, kao i sudsku taksu od 0,7% vrednosti zahteva (izuzimajuci zahteve za kamatu), u slucajevima da je potrazivanje izvrsne prirode, odnosno kada podnosilac zahteva trazi da sud nalozi okrivljenom da plati odredjeni iznos novca.

Zakon predvidja da stranka koja izgubi spor plati troskove drugoj strani *(clan 176 CCP), ali u praksi sudovi cesto obavezuju na placanje samo dela stvarnih troskova. Vazno je reci da grcki sud ne dosudjuje kamatu na troskove, iako je kamata naplativa kod svih presuda koje nalazu placanje u novcu, najmanje od dana pocetka postupka, a moguce je i od nastanka razloga za njegovo pokretanje; stopa se odredjuje uredbom, u redovnim intervalima.

Osiguranje je moguce za parnicne troskove *(zakonodavni dekret 400/1970), cime se davalac osiguranja ugovorom obavezuje da pokrije sve buduce parnicne troskove osigurane osobe, bilo tokom trajanja sudskog postupka ili prilikom vansudskog poravnanja. Obavezno je da polisa osiguranja obezbedjuje osiguranom slobodan izbor pravnog zastupnika.

Sudski procesi u Grckoj obicno su javni. Medjutim, ukoliko bi javnost sudjenja mogla da steti javnom poretku i moralu, postupak je zatvoren (vodi se kao poverljiv), na inicijativu suda ili na zahtev tuzioca(podnosioca tuzbe)*(clan 113-114 CCP).

U vecini slucajeva, ne postoje neophodni pretprocesni zahtevi koje stranke moraju da ispune pre nego sto postupak pocne.

Sada cemo ispitati kljucne delove parnicnog postupka u Grckoj, kako bismo izlozili njegov tok, u glavnim crtama.

Faze u parnicnom postupku

Proces otpocinje podnosenjem tuzbe (agogi na grckom) u kojoj se navode imena i adrese stranaka i detalji tuzbenog zahteva, sa materijalnim cinjenicama po tvrdnji tuzioca. Spisak trazenih pravnih sredstava i tvrdnja o iznosu/vrednosti, u slucajevima gde se novac potrazuje, takodje su sadrzani u ovom dokumentu: tuzilac mora na pocetku da precizira tacan trazeni iznos. Sud pokrece postupak stavljanjem svog zvanicnog pecata na dokument i tog dana, takodje, odredjuje datum sudjenja koji mora biti u roku od 12 meseci od njegovog podnosenja *(statut 3346/2005). Treba reci i da rok za zastarevanje prestaje da vazi tek nakon sto je tuzba urucena optuzenom. Ovo je od velikog znacaja kada tuzeni ima boraviste u drugoj zemlji clanici EU, jer se prema zakonodavstvu EU dostava dokumenta smatra izvrsenom, tek kada ga optuzeni primi.

U Grckoj jedini nacin dostavljanja je preko sudskog pozivara, prema uputama tuzioca. Dostavljanje tuzenom koji ima prebivaliste u Grckoj obavezno je najmanje 60 dana pre saslusanja, a za tuzenog koji je u inostranstvu ili je njegovo prebivaliste nepoznato, minimalni rok je 90 dana pre saslusanja *(clan 228 CCP).Vazno je pomenuti da se prigovori/podnesci obe strane predaju sudu istog dana.

Naredne etape odnose se samo na viseclano vece. Nakon podnosenja/dostavljanja tuzbe, tuzilac obavestava tuzenog i poziva ga da pregovaraju o vansudskom poravnanju *(Clan 214a CCP). Strane moraju da se sastanu u periodu izmedju 5-og dana od podnosenja i 35-og dana do sudjenja. Dalje, svaka osoba koja zeli da pribavi izjavu svedoka pod zakletvom obavestava ili mirovnog sudiju ili javnog beleznika. Sledece, predaju se podnesci i dokumentacija s dokazima; ovo mora da se uradi 20 dana pre sudjenja. Sledi sudjenje koje se efektivno okoncava istog dana kada je i zapocelo. Nakon sudjenja, svaka strana predaje dopunske podneske u kojima odgovara na iznete navode i dokaze druge strane ili strana. Postoje 2 grupe prigovora/podnesaka : jedni se predaju 15 dana pre, a drugi 8 dana posle sudjenja. Tokom sudjenja, u sudu se razmatraju samo komentari u vezi sa iskazima svedoka. Zatim sledi presuda koja mora da bude sastavljena i overena u roku od 8 meseci od sudjenja *(Statut 3327/2005). Nakon toga, rok za zalbu je 30 dana od dostavljanja presude jedne strane drugoj ili 3 godine od kada je presuda sastavljena i overena od strane suda ali ne i dostavljena drugoj strani. Najzad, presuda je izvrsna.

Kada je u pitanju mirovni sud ili jednoclano sudsko vece, svi dokazi i podnesci predaju se na dan sudjenja.

Sledece forme pravnog leka su na raspolaganju strankama u ovoj fazi: specijalni sudski nalog ili naknada stete, utvrdjivanje postojanja ili nepostojanja pravnog odnosa i stvaranje, preinacenje ili ponistavanje pravnog odnosa.

Privremene mere

Nasuprot zakonodavstvima u drugim zemljama, prethodni postupak ne postoji u grckom gradjanskom pravu. Ukoliko strane ne traze privremenu zabranu, nema privremenih zahteva koji se mogu podneti. Na primer, statements of case (parnicna dokumenta cija razmena izmedju strana omogucava da se uzajamno sagledaju pozicije) se ne daju, a ne postoji ni mogucnost presude bez sudjenja (summary judgement, odluka sudije doneta u fazi predsudjenja, samo na osnovu prethodno iznetih cinjenica i dokaza, u slucaju da ih ni jedna od strana ne osporava). Jedini dokument koji mora bude da podnet i dostavljen pre nego sto postupak dospe do faze sudjenja jeste tuzba. U slucaju da je osnov za tuzbu ili odbranu nerazlozan, lose utemeljen ili ukazuje na zloupotrebu postupka, tuzbeni zahtev ce biti odbijen na kraju sudjenja, a u skladu sa tim ce biti i presuda.

U hitnim slucajevima, tuzilac moze da zahteva primenu privremenih mera, ako smatra da protivpravna radnja koju pripisuje tuzenom moze da prouzrokuje nepovratnu stetu, pre pocetka sudjenja. Ovi podnesci se upucuju jednoclanom prvostepenom sudu, obicno uz prethodnu formalnu objavu namere (on notice), a u odredjenim okolnostima dopusteno je i bez toga. Forme pravnog leka kojima se u Grckoj najcessche pribegava ukljucuju zamrzavanje, zabrane, mandatne mere, privremena placanja i privremene naredbe. Ako je sudska zabrana doneta pre pokretanja postupka, sud obicno naredjuje podnosenje tuzbe u roku od mesec dana ili ce mera biti automatski suspendovana.

Da bi sacuvao svoju imovinu, dok sud ne donese presudu ili konacno resenje, tuzilac takodje moze da zatrazi od suda da nalozi zadrzavanje duznikove imovine, radi sprecavanja njene prodaje pre namirivanja duga (attachment order). Zahtev za ovom sudskom merom podnosi se mirovnom sudu ili jednoclanom prvostepenom sudu, uobicajeno uz pratecu formalnu objavu svojih namera(on notice) a dopusta se i bez toga, pod odredjenim okolnostima. U hitnim slucajevima, privremeni nalog moze da bude izdat istog dana. Parnicni postupci ne moraju nuzno da budu pod istom jurisdikcijom kao i postupci u vezi sa privremenom sudskom zabranom prodaje duznikove imovine(attachment order) s obzirom na to da zahtev za privremenim merama moze da bude podnet pred sudom zemlje clanice EU, cak i kada sudovi druge EU clanice imaju nadleznost po istoj stvari *(clan 31 EC regulacija br. 44/2001)

Nalog za placanje

Kao alternativa pokretanju parnicnog postupka, GGZ (clan 623, pa nadalje) predvidja mogucnost novcane isplate, odredjene od strane suda. Ovakav nalog predstavlja presudu ili mirovnog suda (za sporove u vrednosti od 12 001e ili vise) ili jednoclanog prvostepenog suda (za potrazivanja vrednosti od 80 000e i vise), dok je viseclani sud u ovom pogledu nenadlezan.

Postupak je sledeci: tuzilac podnosi zahtev sudu da izda nalog o isplati novca i uz to prilaze originalna dokumenta koja ga potkrepljuju; ta dokumenta moraju direktno da potvrdjuju zahtev, bez obaveze tuzioca da pribavlja druge dokaze, odnosno svedoke. Na primer, sudski nalozeno placanje obicno se trazi u vezi sa pravima koja se odnose na cekove, gde je sam cek direktan dokaz za potrazivanje od onoga ko ga je izdao, ako je datum izdavanja istekao, a banka je overila na prednjoj strani ceka da nije naplacen kada ga je nosilac predao. Sudski nalog za placanje moze da se izda i kada je u pitanju prodaja robe, pod uslovom da prodavac/potrazilac prilozi originalne racune, uz potvrde CMR (konvencija o medjunarodnom prevozu robe) ili teretnicu (koja potvrdjuje da je kupac primio robu), sa potpisom kupca.

Nalog za placanje je povoljniji od podnosenja tuzbe, jer ga sud vrlo brzo izdaje (obicno u roku od 2 dana do 2 nedelje nakon zahteva). Sudski nalozena naplata ima snagu izvrsnog zahteva i omogucava tuziocu da protiv duznika pokrene mere prinude.

Duznik ima pravo da podnese pismeni prigovor protiv naloga, u roku od 15 radnih dana, otkada mu je sudski pozivar dostavio dokument. Sam prigovor ne ukida pravo tuzioca na preduzimanje mera. Ukoliko je duznik siguran da ce njegov prigovor biti prihvacen od strane suda, onda on takodje treba da zatrazi privremene mere, zato sto ce pretrpeti stetu ako se mere sprovedu pre nego sto sud razmotri njegov prigovor, a prilicno je siguran da ce prigovor biti prihvacen. Ako sud prihvati zahtev za privremenim merama, onda tuzilac nema pravo da sprovodi prinudne mere, sve dok se ne odluci o prigovoru; ako prigovor bude odbijen onda tuzilac moze da isteruje svoje potrazivanje po sudskom nalogu o naplati.

Svedoci

U parnicnom postupku u Grckoj svedok moze da da iskaz usmenim ili pismenim putem. Na sudjenju, svaka strana je duzna da obezbedi barem jednog svedoka koji ce usmeno da svedoci. Zakon daje mogucnost unakrsnog ispitivanja svih svedoka koji iskaz daju usmeno. Svedoku koji ne zeli da prisustvuje sudjenju moze da se uputi sudski poziv, od strane koja zeli njegovo prisustvo, ali s obzirom na to da su kazne za neodazivanje veoma niske, takvim pozivom cesto se ne ostvaruje zeljeni ishod. Izjave pod zakletvom, pred mirovnim sudijom, javnim beleznikom ili konzulom zamenjuju istupanje pred sudom u Grckoj, iako nemaju znacaj kao dokazi izvedeni putem direktnog unakrsnog ispitivanja svedoka na sudjenju. Takve izjave se daju nesto pre predavanja podnesaka, tako da mogu da budu prikljucene ostalim parnicnim dokumentima.Svaka strana moze da podnese tri izjave pod zakletvom, uz uslov da druga strana bude obavestena najmanje 2 radna dana pre nego sto ce izjave biti date. U posebnim slucajevima (radni sporovi i sporovi u vezi sa naknadama za odredjene profesije, inzenjere, advokate i agente) obavestenje mora da bude dostavljeno 24 casa ranije. Kada izjava treba da bude data u inostranstvu, onda je rok najmanje 8 dana unapred. Ako cinjenice o slucaju nisu potvrdjene dokazima podnetim sudu, od strana u postupku ili njihovih predstavnika/zastupnika moglo bi da bude zatrazeno usmeno svedocenje.

Nezavisni eksperti/vestaci

Zakon predvidja da sud moze da pozove sudskog vestaka da iznese svoje misljenje, samo kada zakljuci da neko pitanje zahteva ekspertsko znanje, a stranka trazi takvo svedocenje *(clan 368 CCP). Strane imenuju sopstvene strucnjake *(clanovi 391 i 392 CCP) i duzni su da plate njihove honorare. Ovi strucnjaci imaju duznost da daju nezavisne savete ili da predstavljaju stranu koja ih je imenovala; sudija slobodno odlucuje o znacaju njihovih dokaza *(clan 340 CCP). Strane imaju pravo da odgovore na vestacenje putem podnesaka i dodatnih argumenata, dok sud moze da nalozi da vestaci svedoce usmeno, tako da ih unakrsno ispita i druga stranka na sudjenju *(clan 369 CCP).

Ako sud imenuje vestaka, strana koja ga je o tome izvestila i pozvala ga da polozi zakletvu, placa njegov honorar, bez obzira na to da li je ta strana trazila imenovanje vestaka ili ne *(clan 173(3) CCP). Ti honorari su deo troskova postupka koje strana moze da povrati od druge stranke u slucaju uspesnog ishoda/ako dobije spor *(clan 189 CCP).

Zalba

S obzirom na prirodu prava na zalbu, za njeno podnosenje nije potrebna prethodna dozvola, a najcesce je podnosi strana koja je izgubila. Zalba se moze istaci samo kod pravosnaznih presuda. Zalbe na presude prvostepenih sudova se iznose pred apelacioni sud. Zalbe na odluke prekrsajnog suda podnose se viseclanom sudskom vecu. Apelacioni sud se odredjuje teritorijalno, prema lokaciji nizeg suda koji je doneo presudu na koju se zalba podnosi.

Podnosilac u samoj zalbi navodi po kom osnovu je sud navodno pogresio ; razlozi za zalbu mogu da se odnose i na cinjenicna, kao i na pravna pitanja. Zalba se podnosi u roku od 30 dana od kada je odluka nizeg suda dostavljena zaliocu ili u roku od 90 dana, ukoliko on boravi u inostranstvu ili je njegovo prebivaliste nepoznato. Kada presuda nije dostavljena, zalba mora da se podnese u roku od 3 godine od datuma kada ja ta presuda overena. Kada je zalba podneta, suprotna strana – ako je njeno prebivaliste u Grckoj – mora da bude obavestena najmanje 60 dana pre zakazanog rocista za ramatranje zalbe, a ako je u inostranstvu ili je prebivaliste nepoznato, onda je rok za obavestavanje najmanje 90 dana pre zakazane rasprave.

Pravnosnaznost i izvrsnost presuda

Konacne presude i presude prvostepenih sudova koje su donete kao privremeno izvrsne mogu odmah da se sprovedu. Za pokretanje procedure izvrsenja neophodna je overena kopija naloga predsedavajuceg sudije suda koji je doneo presudu.Nakon ovoga, druga izvrsna radnja ne moze biti preduzeta u naredna tri radna dana. *(clan 926 CCP).

Cross-Border parnicni postupak

Rimska konvencija iz 1980 propisuje da sudovi u Grckoj, kao i u ostalim EU zemljama, prihvataju kod komercijalnih ugovora konkretan izbor prava, ukoliko javno politicki razlozi ne upucuju na suprotno. Strane u cross-border sporu mogu da izaberu odredjeni sud ili sudove za resavanje bilo kakvih sporova. Prema EC regulaciji 2201/44/EC, strane mogu da se dogovore o nadleznosti suda ili sudova zemlje EU za resavanje bilo kog spora pod uslovom da je sporazum o sudu donet u pisanoj ili drugoj prihvatljivoj formi i nije u suprotnosti sa odredbama u vezi sa osiguranjem, potrosackim ugovorima i ugovorima o radu ili sa iskljucivom nadleznoscu sudova *(clan 23 briselske regulative). Ovo moze biti ucinjeno prethodnim pisanim sporazumom ili tako sto tuzeni nece osporavati nadleznost suda. Kada sporazum daje iskljucivu nadleznost drugom, a ne grckom sudu, to onda mora da bude biti jasno naznaceno. Klauzulu o iskljucivoj nadleznosti, grcki sud moze da smatra nevazecom, ako izbor druge jurisdikcije nije moguc i/ili dovodi do poricanja pravde.

Sporazum o izboru nadleznosti mora da bude pisani dokument i mora detaljno da objasni pravnu vezu na koju se odnosi kada je u pitanju buduci spor. Treba istaci da sloboda izbora nadleznosti nije dozvoljena u slucajevima koji obuhvataju nematerijalna potrazivanja u vezi sa nepokretnom imovinom.

Takodje treba reci da dostavljanje tuzbe iz zemlje EU moze biti obavljeno dostavljanjem u drugoj zemlji clanici, pravnih i vanpravnih dokumenata, u gradjanskim i trgovinskim pitanjima ili preko javnog tuzioca. Ako je bilo koji od ovih metoda primenjen, prevod dokumenta na jezik koji primalac razume, mora biti prilozen.

EC regulacija 2001/44/EC omogucava priznavanje i primenu u Grckoj, medju drugim zemljama, presuda i naloga izdatih u zemlji clanici EU. Nadlezni sud koji je odgovoran za proglasenje izvrsnosti je jednoclani prvostepeni sud ili prema prebivalistu strane protiv koje je presuda doneta ili prema mestu izvrsenja. U ostalim slucajevima, inostrana presuda moze da bude proglasena izvrsnom, odlukom prvostepenopg jednoclanog suda, pod uslovom da je izvrsna prema zakonodavstvu drzave u kojoj je izdata i da nije u suprotnosti sa javnim poretkom i moralom u Grckoj. Osim toga, strani na gubitku ne moze biti uskraceno pravo na odbranu, a inostrana presuda ne sme da bude u sukobu sa domacim, stvaranjem presedana u odnosu na iste strane. Za presude izdate prema EC regulaciji 2004/805/EC nije potrebno priznavanje i one su direktno izvrsne.

Arbitraza i Medijacija (ADR)

Uobicajen nacin alternativnog resavanja sporova u Grckoj je arbitraza koja je regulisana clanovima od 876 pa nadalje GCCP. Pod uslovom da arbitrazna klauzula postoji u pisanoj formi ili da nije podnet prigovor stranaka prilikom izlaska pred arbitra, svi privatni sporovi (izuzev radnih sporova i zahteva za privremenim merama) mogu da se resavaju putem arbitraze. Ukoliko nije drugacije odredjeno, odluke arbitraznog suda ne mogu da se pobijaju zalbom *(clan 895 CCP) ali mogu da budu ponistene pod odredjenim okolnostima *(clan 897 CCP). Uloga arbitra je pasivna i stranke odlucuju koji ce dokumenti biti objavljeni.

Strane se dogovaraju oko cene i troskova medjunarodne arbitraze *(clan 32 statuta 2735/1999) a kada takav sporazum ne postoji, arbitrazni sud rasporedjuje troskove izmedju stranaka. Troskovi domace arbitraze se racunaju kao procenat vrednosti sporne stvari ili zahteva. Konacno, arbitrazna odluka odredjuje ko je obavezan da plati honorar arbitru i troskove arbitraze.

ADR ne predstavlja deo sudske procedure tako da sud ne moze da naredi njenu primenu. I pored nedostatka odredbi koje nalazu poverljivost u ADR postupcima, strane se cesto toga pridrzavaju i, takodje, u svoje ugovore ukljucuju klauzulu o poverljivosti.

Medju najznacajnijim institucijama koje pruzaju usluge arbitraze u Grckoj su Institut za medijaciju i arbitrazu, Nacionalni ogranak Medjunarodne trgovinske komore, ogranci u Atini i Pireju Trgovinske i industrijske komore i Udruzenja za pomorsku arbitrazu u Pireju. Ombudsman i Inspekcija rada su najpopularnije institucije za medijaciju u Grckoj.

Od uspostavljanja ombudsmana u Grckoj 1998 godine, medijacija se cesce koristi kao alternativa arbitrazi. Ombudsman nadgleda rad i propuste vladinih tela i javnih sluzbi. Radnim sporovima bavi se inspekcija rada.