Attorneys in Greece – Lawyers in Athens & Thessaloniki

Ugovor o fransizingu u Grckoj

Fransizing predstavlja oblik poslovnog povezivanja u kojem davalac fransize, (fransizator), licencira fransizeru, (odredjenoj osobi ili grupi korisnika), svoj proizvodni ili usluzni biznis, zajedno sa svojim trgovackim imenom (brand) i nacinom rada, po pravilu istaknute organizacione strukture i visokog tehnoloskog standarda. U ovom postupku fransizer je nezavisan preduzetnik koji koristi fransizni paket za samostalno vodjeni komercijalni poduhvat. U osnovi, uglavnom je rec o uspesnom poslovnom konceptu koji se putem ugovora prenosi sa davaoca na korisnika. Fransiza je najpre organizovani koncept prodaje robe i usluga. Paket prvenstveno obuhvata nacin prodaje i distribucije, komercijalnu robu ili brendove, komercijalna imena, zigove, poslovne oznake u reci i slici, oblike poslovanja, podsisteme(filijale), autorska prava, tehnicko znanje i iskustva (takozvani know-how) i patentna prava.

Koncept fransizinga

Fransizing pre svega podrazumeva integrisanje korisnika u distributivni sistem davaoca fransize, koji fransizeru obezbedjuje dugorocnu tehnicku i organizacionu podrsku.To se u praksi ostvaruje obucavanjem osoblja, obezbedjivanjem opreme za poslovanje i davanjem saveta na organizacionom, tehnickom, preduzetnickom i ekonomskom planu, u cilju postizanja visokog stepena koordinacije sa fransizing konceptom.

Sa ekonomske tacke gledista, fransizing se odnosi na sistem prodaje i distribucije proizvoda ili usluga potrosacima i, sledstveno, na strukturisan i organizovan reklamni i distributivni koncept, s ciljem profitno orijentisane prodaje i distribucije posebnih proizvoda i usluga na trzistu, kroz udruzivanje dva ili vise pravno nezavisna biznisa. Namera je da se cvrsta distributivna mreza, sa odredjenim poslovnim imenom ili komercijalnim brendom dalje razvija u obostranom interesu, jednom kada fransizer koji u posao ulazi koristeci iskustvo i kontakte davaoca fransize, razradi sopstveni biznis.

Bez obzira na spajanje sa distributivnim sistemom davaoca, fransizer ostaje nezavisan trgovac i postupa u svoje ime, za svoj racun i na svoj rizik. Ovo je kljucna razlika izmedju fransizera i komercijalnog predstavnika. Fransizer mora da ucini svoj polozaj jasnim, kako bi izbegao da u pravnom smislu bude tretiran kao predstavnik fransizatora, sto bi, u tom slucaju, znacilo da podleze odgovornosti.

Ugovor o fransizingu

Kompanije povezane na ovaj nacin predstavljaju se na trzistu kao jedna celina, na bazi ugovora o fransizingu, dugorocnog ugovornog sporazuma o saradnji, ciji je predmet proizvodnja i distribucija odredjene robe ili usluga potrošacima. Ugovor o fransizingu predstavlja pretpostavku uzajamnih obaveza i uobicajeno se sklapa uz naknadu.

Sporazum o fransizingu je stoga ugovor usmeren na uzajamne ekonomske prednosti, uz mnoge elemente sa polja marketinga. Ispunjenje ugovora tesno zavisi od aktivnosti fransizera. On je taj koji koristi karakteristicne odlike proizvoda i usluga i fransizatorov know-how da distribuira ugovorom dogovorene proizvode i usluge. Integrisanje u prodajnu mrezu obavezuje fransizera da sledi instrukcije davaoca fransize u pogledu metoda distribucije, zasnivanja i vođenja poslovnih operacija, da distribuira odredjene vrste proizvoda koje je ovaj odredio ili odobrio i, najzad, da aktivno ucestvuje u njegovoj reklamnoj kampanji.

  • Dugorocna poslovna saradnja izmedju dve ekonomski nezavisne poslovne jedinke,
  • Integracija korisnika u sistem distribucije davaoca fransize,
  • Predaja upotrebe i koriscenja fransiznog paketa fransizeru i, s tim u vezi, obezbedjenje nematerijalnih usluga u vidu industrijske ili intelektualne svojine,
  • Konstantno obnavljanje know-how obogaceno novim, vrednim iskustvima, sa naglaskom u oblastima marketinga, trgovanja, nabavke i distribucije proizvoda i usluga, oglašavanja, poslovnih veza,
  • obuke, administrativnog organizovanja i menadzmenta, pokretanja i finansiranja poslova,
  • Dugorocna podrska i savetodavna pomoc korisniku fransize,
  • Vodjenje biznisa i menadzment prema sistemu fransize, komercijalni brend i patent davaoca, i
  • Placanje naknade davaocu fransize

Forme fransizinga

Kao ugovor tipican za trgovinu, sporazum o fransizi se javlja u raznim formama, najčesce kao distributivna ili usluzna fransiza. Distributivna fransiza podrazumeva upotrebu i realizaciju distributivnog sistema davaoca fransize u svrhu trgovine ugovorno odredjenim proizvodima u poslovnim objektima fransizera.

Postoje podvrste distributivne fransize.Prema jednoj, mogu da se prodaju samo proizvodi fransizatora.U drugom slucaju, on postavlja uslove za proizvode koje odabere i angazuje treću stranu da ih proizvede, prema njegovim zahtevima. Fransizator obicno te proizvode kupuje od proizvodjaca, na osnovu zasebnog ugovora.

Kod usluznih fransiza, fransizer koristi distributivni sistem fransizatora u svrhu obezbedjivanja ugovorno odredjenih usluga u sopstvenim poslovnim prostorijama, na bazi prodajnih metoda koje je odredio davalac fransize.

Postoji i proizvodjacka fransiza kada korisnik proizvodi ili prepravlja proizvode prema specifikaciji davaoca, a zatim ih prodaje pod fransizatorovim komercijalnim brendom.

U grckom pravu postoji i takozvana “mešovita fransiza”, koja kombinuje prodaju proizvoda i usluga.

Grcko zakonodavstvo dalje razlikuje sledece oblike fransiza:

  • Finansijske ili administrativne fransize. Fransizator finansira korisnika i prenosi na njega upravljanje preduzecem iz fransizne mreze
  • Podfransiza. Fransizer koristi poslovne prostorije treceg lica za prodaju proizvoda iz mreze
  • Partnerska fransiza. Fransizator ima procenat kao deonicar u fransizerovom preduzecu
  • Kombinovana fransiza. Dvojica ili vise franšizatora dele poslovne prostorije i svaki od njih prodaje sopstvene proizvode ili usluge.
  • Modifikovana fransiza. Fransizer dovodi kompaniju istovetnog ili slicnog poslovnog profila, pre integracije, u distributivnu mrezu fransizatora.
  • Visestruka fransiza. Fransizator daje fransizeru pravo da otvori i vodi posao na drugoj lokaciji
  • Umnozena fransiza. Fransizer zakljucuje ugovore o fransizi sa nekoliko fransizatora.
  • Podredjujuca fransiza. Fransizer podleze kontroli i instrukcijama od strane franšizatora
  • Ravnopravna fransiza. Karakterise je ravnopravna saradnja izmedju fransizatora i fransizera.

Pravna priroda ugovora o fransizi

Kao dugorocna, ugovorna veza, ugovor o fransizi se tumaci kao mesoviti sporazum.
Tipicna za ugovor je odredba o uslugama i odricanju od intelektualne svojine, cak i kada je kupovina ili prodaja ugovorena radi dalje prodaje.

Prema trgovinskom pravu, ugovorni odnos koji diktira saradnju izmedju strana u ugovoru, moze biti zakljucen na neodredjeno ili odredjeno vreme.

Ugovor o fransizi moze da se posmatra kao master sporazum, zato sto je prihvatanje specificnih uzajamnih obaveza u ispunjenju glavne ekonomske svrhe postavljeno kao uslov. Obaveza franšizatora da preda upotrebu tehnickog know-how i da pruza podrsku fransizeru u ravnotezi je sa obavezom fransizera da prihvati i primeni organizacionu strukturu i principe distributivnog sistema. Fransizer se, osim toga, obavezuje da nece ucestvovati u trgovini i distribuciji bilo kojih konkurentskih proizvoda, a da ce preduzimati sve sto je neophodno, u skladu sa uzajamnim interesima. Fransizer je, dalje, duzan da ucestvuje u fransizatorovoj reklamnoj kampanji i, najzad, ne sme da se upusta ni u kakve dodatne aktivnosti kojima se krsi zabrana konkurencije na istoj lokaciji.

Sprovodjenje ovih obaveza koje proizlaze iz ugovora o fransizingu cesto zahteva sklapanje dodatnih (izvrsnih) sporazuma koji mogu da budu prilagodjeni odgovarajucim potrebama fransize. Tu se imaju na umu specificni oblici fransize, kao na primer kod prodaje proizvoda koje je fransizator proizveo ili odabrao, kada fransizer mora da sklopi sa fransizatorom zaseban, paralelni ugovor za kupovinu odgovarajucih proizvoda, pre njihove prodaje preko mreze. Prodajni ugovori sa fransizatorom predstavljaju, u tom pogledu, takve zasebne sporazume zasnovane na master sporazumu o fransizi.

Forma ugovora

Ugovor o fransizi ne mora nuzno da bude u pisanoj formi, moze biti i usmeno zakljucen.

Sadrzaj ugovora

Osim uzajamnih obaveza ugovornih strana, ugovor o fransizi jasno definise proizvode i usluge koji ce biti distribuirani. Ostatak ugovora sadrzi pojedinacne metode prodaje i distribucije, granice lokacije, okvirne cene, uslove ugovornog odnosa, opcije za moguce produzenje, osnove za raskidanje, sa datim rokovima najave, kao i post-ugovorne obaveze.

Obaveze fransizatora i fransizera

a) Ugovor o fransizingu se odlikuje specijalnim odnosom poverenja, koji stvara obavezu uzajamne lojalnosti jos u predugovornoj fazi. Na strani fransizatora stoji duznost da fransizera informise o franšizi (u pogledu amortizacije) cak pre zakljucenja ugovora.

b) Obaveze fransizatora su sledece:

  • Predaja povlascenih prava, konkretno ponudjenih ugovorom
  • Prenosivost i dodeljivanje dozvola
  • Ukljucivanje fransizera u distributivni sistem i servisnu organizaciju
  • Obuka i skupovi
  • Jednaka prava svih fransizera
  • Snabdevanje fransizera proizvodima ili uslugama ili drugim nematerijalnim sredstvima za integrisanje u distributivnu mrezu
  • Dugorocna organizaciona, tehnicka i finansijska podrska i saveti u vezi sa fransiznim poslom
  • Opremanje i tehnicka instalacija fransizne operacije
  • Odrzavanje i popravljanje svih operativnih sistema i tehnickih instalacija
  • Zastita lokacije i teritorije, ugovor o ekskluzivnosti po potrebi
  • Specifikacija za opremanje i vodjenje fransiznog posla
  • Fransizni prirucnik
  • Reklamiranje

c) Obaveze fransizera:

  • Placanje takozvane ulazne naknade za odricanje od prava i povlascenih prava
  • Placanje naknade (fransizing naknade) i udeo u dobiti po principu od slucaja do slucaja
  • Promocija prodaje fransizatorovih proizvoda i usluga putem najveceg moguceg licnog zalaganja (duznost promovisanja prodaje prema uputstvima)
  • Primena koncepta prodaje i korišcenje distributivnog sistema
  • Obaveza lojalnosti i ispunjavanje obaveza kupovanja
  • Ocuvanje interesa fransizatorovog prava industrijske svojine
  • Pridrzavanje i prihvatanje prava fransizatora na instruisanje i nadzor, narocito dopustajuci mu superviziju
  • Duznost postovanja poverljivosti i tajnosti
  • Zabrana konkurencije
  • Obaveza obavestavanja u vezi sa poslovanjem i sistemom prodaje.

Fransizer je takodje obavezan da vodi racuna o zasticenoj teritoriji drugih fransizera i da na tim lokacijama ne nudi i distribuira proizvode koji su tamo rasporedjeni (clan 4 pravila 2790/1999). Takodje ne sme da trazi musterije izvan sopstvene lokacije (clan 4 pravila 2790) i mora iskljucivo da nabavlja ugovorom predvidjene proizvode, koje fransizator odredi. Proizvodi, ciji su proizvodjaci treca lica, mogu da se prodaju uz fransizatorovo odobrenje.

Prema grckoj sudskoj praksi, ugovorna klauzula prema kojoj fransizator zadrzava pravo da vodi fransizerove poslovne knjige, kako bi proveravao finansijske podatke koje mu ovaj dostavlja, nije obavezujuca, zato sto se takva klauzula odnosi na trecu ugovornu stranu i stoga nesrazmerno obavezuje fransizera na nezakonit nacin. Fransizerova obaveza da čuva listu klijenata se takođe smatra ogranicenjem slobodne trgovine. Medjutim, u slucaju da se fransizator obavezao na sporazumom dogovorenu podelu profita, fransizer bi mogao da bude u obavezi da mu salje kopije svih knjigovodstvenih podataka koji se odnose na mesecni prihod.

Fransizator, stavise, ima na raspolaganju mogucnost da obaveze fransizera na preduzimanje pravne radnje protiv trece strane, u slucaju da ona krsi prava fransizera proistekla iz ugovora o fransizingu, ili na ucesce u postupku protiv trecih strana koje fransizator sudski goni (clan 3, paragraf 2c regulacije 4087/1988 u vezi sa paragrafom 44 smernica Komisije).

U slucaju krsenja obaveza, necinjenjem ili pogresnim cinjenjem, opste pravilo o pogresnom cinjenju bice primenjeno. U grckom zakonodavstvu, na to se odnose odredbe clana 382, i narednih, gradjanskog zakonika.

U pojedinacnom slucaju, za neku ugovornu klauzulu moze takodje da se konstatuje da predstavlja krsenje pravila o konkurenciji, sto za posledicu ima da se ona moze smatrati zabranjenom i stoga nistavnom, prema clanu 1 zakona 703/1977. Takav slucaj postoji ako ugovor o fransizi sadrzi odredbe koje ne promovisu predmet sporazuma i tako ogranicavaju konkurenciju.

Rokovi

Prema grckoj sudskoj praksi, rok od 5 godina se smatra prikladnim, u poredjenju sa rokom od 25 godina koji bi nesrazmerno obavezao fransizera, sto bi dovelo do krsenja clana 1 zakona 703/77.

Produzetak dugorocne ugovorne obaveze je u osnovi moguc. To iziskuje odgovarajuci sporazum strana u ugovoru koji moze biti i precutno zakljucen. Ugovor o fransizingu sklopljen na ograniceni vremenski period, ako se nastavi nakon isteka dogovorenog perioda, smatrace se precutno produzenim na neodredjeno vreme.

Zastita fransizing sistema i odgovornost

Sa jedne strane, fransizing sistem je zasticen protiv trecih lica odredbama zakona 2121/1993, u pogledu sadrzaja uputstva o franšizi koje je predato franšizeru, kao i odredbama o nelojalnoj konkurenciji. Za franšizera, odgovornost prema mušterijama proističe iz ugovora. Prekrsajna odgovornost, koja proizlazi iz paragrafa 823, takodje je moguca za fransizatora. U pojedinacnim slucajevima mogu, takodje, da se primene odredbe zakona 2251/1994, o odgovornosti za proizvod (ukoliko je njime izazvana steta ili dodje do povrede).

Zastarevanje potrazivanja

Fransizatorovo potrazivanje naknade od franšizera podleže vremenskom ograničenju od 20 godina, prema članu 249 Grčkog građanskog zakonika.

Prestanak ugovora

Ugovor prestaje da važi istekom roka ili okončanjem. Do okončanja, kao posledice isteka roka, dolazi kod franšiznih ugovora sa ograničenim trajanjem.

Okončanje može biti izvedeno kad su franšizni ugovori sklopljeni i na određeno i na neodređeno vreme. čšRedovno okončanje može, prema dogovoru, da ima formu okončanja sa i bez datog roka, čak i kada je franšizni sporazum zaključen na neodređeno vreme. U oba slučaja, ukoliko postoji valjan razlog, dopušteno je vanredno okončanje. Kao valjan razlog naročito se navodi kršenje ugovora.