Attorneys in Greece – Lawyers in Athens & Thessaloniki

Distribucija robe preko komercijalista i ovlascenih prodavaca

Proizvodjaci (poslodavac ili vlasnik) mogu da plasiraju proizvod na trzistu EU koristeci se raznim metodama. Mnogi se, osim direktne prodaje krajnjem potrosacu, odlucuju i za trgovinu preko trecih lica ili lokalnih firmi u odgovarajuchoj zemlji. Prednost je u tome sto su tamosnji ugovorni partneri upoznati sa konkretnim uslovima i znaju koje strategije daju najbolje rezultate, tako da su efikasniji i mogu robu da prodaju po boljim cenama. Ovaj oblik saradnje inostrane firme cesto biraju i njoj primereno modifikuju odredjene elemente, a osobe angazovane na terenu rade kao trgovacki predstavnici ili ovlasceni prodavci.

1.1. Trgovacki predstavnik
-1.1.1. Vazeci zakon
-1.1.2. Nadleznost
-1.1.3. Raskid ugovora
-1.1.4. Odgovarajuca naknada ili odsteta za raskid ugovora
-1.1.5. Dalja potrazivanja
1.2. Ovlasceni prodavci
-1.2.1. Analogna primena odredbi za trgovacke predstavnike
-1.2.2. Raskid ugovora i pravne posledice
1.3. Ekskluzivitet – iskljucivo pravo distribucije

Zakoni o trgovackim predstavnicima propisani su u velikom broju evropskih zemalja tako da su prava komercijalnih agenata u odnosu na vlasnika/poslodavca zasticena neopozivim odredbama. S druge strane, ne postoje odredbe koje regulisu zastitu ovlascenih prodavaca/distributera, tako da se postavlja pitanje u kojoj meri su odredbe o zastiti komercijalnih agenata primenjive i na (ekskluzivne) ovlascene distributere. Stoga prvo dajemo siru sliku pojedinih oblika saradnje i njenih pravnih posledica.

1.1 Komercijalni agent/trgovacki predstavnik

Trgovacki predstavnik je nezavisna osoba angazovana da za drugu kompaniju sklapa poslove ili zakljucuje transakcije u ime kompanije ( prodaja proizvoda i robe musterijama u ime kompanije). On radi u ime i za racun trece strane i za to dobija proviziju. Za razliku od distributera, komercijalni agent ne kupuje proizvode vec nastupa kao posrednik izmedju kompanije i musterija.

Kao i kod aranzmana izmedju poslodavca i partnera za distribuciju, ugovorna veza postoji i kada je u pitanju komercijalni agent. Bez obzira na to da li se poziva na pisani ugovor ili usmeni dogovor, komercijalni agent uvek ima ista prava u odnosu na poslodavca, ali dokazivanje postignutog dogovora teze je za obe strane u slucaju nepostojanja pisanog dokumenta. Kada postoji sumnja, sud cesce presudjuje u korist agenta, tako da je uvek preporucljivo da se napismeno navede kakav je sporazum zakljucen.

1.1.1 Primena zakona

Kada je o primeni zakona rec, najpre mora da se napravi razlika izmedju odnosa komercijalnog agenta sa vlasnikom, s jedne strane i veze (kroz ugovor o prodaji) izmedju vlasnika i musterije sa druge. Ako komercijalni agent obavlja distribuciju u inostranstvu (npr. u Grckoj) onda to podleze medjunarodnom ugovoru o prodaji, prema Konvenciji o medjunarodnoj prodaji robe (CISG).

CISG sadrzi odredbe o prodaji u slucajevima kada su strane u ugovoru iz razlicitih zemalja potpisnica. Nacionalno zakonodavstvo se tu primenjuje zato sto se CISG ne odnosi na ugovore o uslugama kao sto su agentski sporazumi, a osim toga, ne postoji medjunarodna konvencija koje regulise status i prava komercijalnih agenata.

Odredbe o agentskom ugovoru usaglasene su direktivom EU 86/53 od 18. decembra 1986 i u medjuvremenu su uvedene u nacionalna zakonodavstva svih zemalja clanica. U Grckoj to je ucinjeno predsednickim dekretom 219-1991, koji sadrzi detaljne odredbe u vezi sa pravima i obavezama strana, a narocito o zastiti komercijalnog agenta.

Odredbe zakona koje se odnose na ugovorne obaveze odredjene su Konvencijom ECC (Evropski gradjanski kodeks) koju su zemlje clanice (ukljucujuci i Grcku) potpisale u Rimu 1980 godine. Konvencija se primenjuje na sve ugovorne obaveze u situacijama koje predstavljaju vezu izmedju pravnih sistema razlicitih zemalja, cak i u slucaju kada je u pitanju zakon zemlje koja nije potpisnica ugovora. Klauzula o izboru prava daje strankama mogucnost odredjivanja koje ce se nacionalno zakonodavstvo primeniti.Recimo i nemacko i grcko pravo se baziraju na primeni EU direktive 86/653 uvrstene u nacionalno zakonodavstvo obe zemlje. To je razlog sto razlike u delovima grckog precedentnog prava nisu ozbiljne, izuzev dodatnog prava na kompenzaciju.

Prema clanu 4. ECC (Evropskog gradjanskog kodeksa), ako u ugovoru ne postoji klauzula izbora prava, onda ce ugovor podlegati pravu zemlje sa kojom ima najblizu vezu ili tamo gde su najbolje obradjene sve karakteristike odgovarajuceg tipa ugovora. U slucaju komercijalnog agenta, to je mesto gde on obavlja svoju poslovnu aktivnost.

1.1.2 Nadleznost

Bez obzira na to koje ce se pravo primeniti na ugovorne obaveze, pitanje se postavlja u pogledu suda pred kojim strane ugovora zele ili moraju da vode parnicu u slucaju spora. Ovo moze da bude regulisano ugovorom putem klauzule o jurisdikciji. Ta klauzula odredjuje koji sudovi su nadlezni u slucaju spora. Nadleznost je iskljucivo njihova, ukoliko se stranke ne dogovore drugacije.

Ako iskljucivo mesto sudjenja nije dogovoreno, ono kasnije moze da se odredi ugovornom klauzulom. Time se takodje odredjuje koji ce sud biti nadlezan u slucaju spora, sto je regulisano clanom 5. paragraf 1, clan 23 pravilnika Saveta Evrope br. EC 44/2001 od 22. decembra o nadleznosti sudova i priznavanju i primeni odluka u gradjanskim i poslovnim pitanjima za medjunarodne transakcije (EuGVVO).

1.1.3 Raskid ugovora

Osnovni predmet agentskog sporazuma je pruzanje usluge cija se svrha, uopsteno govoreci, svodi na omogucavanje prodaje robe. Dogovor se moze zakljuciti na odredjeno ili neodredjeno vreme i raskida se tako sto bilo koja strana obavestava drugu o otkazivanju, u saglasnosti sa dogovorenim rokom.Duzina roka za raskidanje zavisi od uslova odredjenih agentskim ugovorom.Prema grckom pravu svaka od strana moze da raskine ugovorni odnos, u saglasnosti sa sledecim rokovima obavestavanja:

  1. mesec dana od pocetka prve godine ugovora,
  2. dva meseca od pocetka druge godine ugovora,
  3. tri meseca od pocetka trece godine ugovora,
  4. cetiri meseca od pocetka cetvrte godine,
  5. pet meseci od pocetka pete godine
  6. sest meseci nakon sto je ugovor na snazi pet ili vise godina, racunajuci kraj
    kalendarskog meseca

Da bi moglo da se dokaze da je upuceno, pismo o raskidu treba da se posalje kao preporuceno, a primalac potpisom da potvrdi prijem, ili da ga kurir liccno dostavi.

1.1.4 Odgovarajuca naknada ili odsteta za raskid ugovora

Prema grckom pravu (PD 219/1991, clan 9), komercijalni agent ima pravo na obestecenje ili nadoknadu, kao kompenzaciju za dobit koju je doneo onom koji ga je angazovao.Ovo je najvaznije pravo po zakonu o komercijalnim agentima.

Shodno tome, komercijalni agent trebalo bi da dobije kompenzaciju za pronalazenje novih musterija sa kojima ce kompanija nastaviti da posluje i kasnije, po isticanju agentskog ugovora. Stranke ne mogu da se oslobode ove ugovorne obaveze na pravicnu nadoknadu. Obestecenje se dodeljuje iskljucivo ako je komercijalni agent privukao nove musterije ili znacajno povecao obim poslovanja sa postojecim musterijama za racun unajmioca (poslodavca) koji od toga ima korist i nakon raskida ugovora. Odsteta mora biti srazmerna, uzimajuci u obzir sveukupne okolnosti.

Buduca racunica izvodi se prema najsvezijim podacima o prodaji, sa namerom utvrdjivanja postojecih potencijala kada je rec o novostecenim musterijama koje je komercijalni agent doveo.Iznos odstete moze da dostigne maksimalno jednogodisnju proviziju, preracunato iz proseka proteklih pet godina.

Ovo pravo ne vazi u slucaju da komercijalni agent raskine ugovor ( izuzev ako to ne ucini iz zdravstvenih ili drugih opravdanih razloga), ili ukoliko je agent otpusten iz opravdanih razloga.Takodje to pravo nadalje prestaje cim se agent sporazume sa unajmiocem/poslodavcem o dodeli njegove ugovorne pozicije trecoj strani.

1.1.5 Dalja potrazivanja

Osim pravicne nadoknade, grcki sudovi takodje mogu da daju kompenzaciju prema opstim odredbama gradjanskog prava. Ovo je stoga sto pomenuta Direktiva EU i clan 9. paragraf 1c predsednickog dekreta 219/1991, na tome zasnovanog, ne iskljucuju buduce kompenzacije (koje proizlaze iz delikata, prema opstim pravilima gradjanskog prava). Ako buduca steta, mimo gubitka provizije i musterija, nastane kao rezultat raskida ugovora sa agencijom, komercijalni agent moze da se u daljim potrazivanjima kompenzacije poziva na opste odredbe Grckog gradjanskog zakonika.

Ovo, recimo, moze da bude slucaj ako dodje do klevete, ili ako je kompanija neposredno pre okoncanja saradnje, navela komercijalnog agenta da investira znacajnu sumu novca, dok je on, shodno prethodnom ponasanju kompanije imao osnova da ocekuje da ta saradnja bude dugorocna.

Ovo se takodje odnosi i na neke slucajeve krsenja zakona o nelojalnoj konkurenciji, ako je raskid ucinjen sa ciljem da se trgovacki agent izbaci sa trzista, ili ako je u pitanju krsenje antimonopolskog zakona, a poslodavac zloupotrebljava svoj dominantan polozaj na trzistu.

1.2 Ovlasceni prodavci

Jos jedan uobicajen tip trgovine robom siroke potrosnje je distribucija preko ovlascenih prodavaca. Za razliku od komercijalnog agenta, ovlasceni diler kupuje proizvode od vlasnika i zatim ih prodaje musterijama u svoje ime i za svoj racun. U nekim sektorima moguce je da diler koristi postojecu distributivnu mrezu. Prednost za vlasnika je u tome sto dobija novac za proizvod pre nego sto je ovaj prodat musteriji. S druge strane, ne postoji direktna pravna veza izmedju musterije i vlasnika, tako da je diler taj koji snosi rizik od nemogucnosti naplate, kao i svih posledica transakcija. U vecini slucajeva, ovlasceni diler je ugovorom obavezan da kupi minimalnu kolicinu od vlasnika i iznese je na strana trzista. Po pravilu, morace da investira, da bi to ostvario.

1.2.1 Analogna primena odredbi za komercijalne agente

U ovom slucaju takodje, primena nacionalnog prava se odredjuje odredbama ECC (Uvodni akt gradjanskog zakonika) i/ili EuGVVO. Za razliku od zakona o komercijalnim agentima,medjutim, status ovlascenog dilera nije regulisan bilo EU ili nacionalnim propisima. Rezultat toga, barem u odnosima slicnim onima kod su u pitanju komercijalni agenti, sudska praksa analogno se sluzi odredbama zakona o komercijalnim agentima, na osnovu uporedivosti interesa.

Prema sudskoj praksi u Grckoj, analogna primena, na ovlascene prodavce, odredbi o komercijalnim agentima pretpostavlja, pre svega, slicnost ugovora. To zahteva da ovlasceni prodavac, kao i komercijalni agent, bude ekonomski integrisan u prodajnu mrezu vlasnika (sto znaci, izmedju ostalog, pripadnost odredjenoj teritoriji, minimum kupovne obaveze, zabranu konkurencije). Ovlasceni prodavac dalje je obavezan da vlasniku/poslodavcu preda kontakte i adrese musterija stecene tokom trajanja ugovora cime omogucava poslodavcu pristup krugu redovnih musterija i klijentskoj bazi podataka.

Minimalna povoljnost je ugovorna stavka koja nalaze da podaci o musterijama budu obrisani nakon raskida/okoncanja ugovora, dok skorasnji presedani u praksi idu ka davanju pravicne nadoknade ovlascenim dilerima, cak i u slucaju kada postoji sporazumna obaveza predaje klijentske baze podataka that is not effective.

1.2.2 Raskid ugovora i pravne posledice

Ako su ispunjeni prethodno pomenuti preduslovi za analognu primenu, ugovor o ovlascenoj prodaji moze biti raskinut u skladu sa rokovima vazecim za komercijalne agente.

Ovlasceni diler takodje moze da zahteva pravicnu naknadu po istom principu kao i komercijalni agent kada je ugovor raskinut. Neke osobenosti moraju da se uzmu u obzir kada se izracunava pravicna naknada, s obzirom na to da ovlasceni diler u vecini slucajeva ne dobija proviziju. Njegov profit uglavnom potice iz razlike u ceni, ako kupuje u velikoprodaji ili po povlascenoj ceni. I u ovom slucaju postoji gornji limit obestecenja prema prosecnoj godisnjoj proviziji komercijalnih agenata, koja se odredjuje prema godisnjem neto profitu.

Prema grckom pravu, kompanija ima obavezu da isplati nadoknadu ukoliko otkaz dileru nije dat uz postovanje odgovarajuceg roka. Ono sto vazi za komercijalnog agenta primenjuje se i ovde. Kompanija (vlasnik) mora da placa dilera tokom vazenja otkaznog roka u vrednosti bruto marze za proteklu godinu. Bruto marza je razlika izmedju kupovne i maloprodajne cene, (iskazana u procentima koji odrazavaju stopu profitabilnosti), a obracunava se na osnovu podataka iz poslednje godine rada dilera. U odredjenim slucajevima diler moze da trazi i nadoknadu za nematerijalnu stetu koju je pretrpeo (apozimiosi ithikis vlavis).

1.3 Ekskluzivitet – iskljucivo pravo distribucije

Za razliku od drugih prodavaca koji samo kupuju robu od vlasnika i prodaju je kupcima, ovlasceni prodavci i komercijalni agenti su dodatno obavezni da promovisu prodaju odredjenog proizvoda na odgovarajucoj teritoriji, istovremeno vodeci racuna o interesima vlasnika Za uzvrat, oni obicno imaju ekskluzivno pravo distribucije i predstavljaju zasticene distributere na odredjenoj teritoriji.

Ovde treba napomenuti da sam pojam “jedinog distributera” moze razlicito da se tumaci i stoga mora da se precizira kako bi se izbegli zahtevi za naknadu stete. U zavisnosti od ugovora, samostalna distribucija moze da znaci iskljucenje direktnog biznisa poslodavca, ili jedinstveno pravo poslovanja odredjenog predstavnika koje iskljucuje druge komercijalne agente (ili ovlascene dilere), ili cak i jedno i drugo.

Pravne posledice se takodje razlikuju. Kod jedinstvenog predstavljanja, preduzetnik direktnom prodajom krsi ugovorne obaveze, sa svim pratecim posledicama, kao sto su kompenzacija ili raskid bez otkaznog roka od strane komercijalnog agenta. S druge strane, raspodela odredjene teritorije ili grupe kupaca, samo povecava grupu transakcija koje podlezu proviziji, a ako se prekrsi, ne daje osnova za naredne zahteve za odstetu, ukoliko nije kombinovana sa pravom na ekskluzivitet. Stoga je preporucljivo da se raspon ekskluziviteta tacno utvrdi, posto pravni spor nastaje prema odgovarajucem ugovoru.